Dru­štvo pri­ja­te­lja bo­ke­ške ba­šti­ne (DPBB) za­bri­nu­to za bu­duć­nost pod­ruč­ja Ko­to­ra i nje­gov op­sta­nak na Une­sko­voj li­sti Svjet­ske ba­šti­ne, po­zva­lo je nad­le­žne da od­mah usvo­je Stu­di­ju za­šti­te kul­tur­nih do­ba­ra iz­ra­đe­nu u ma­ju 2015. go­di­ne, te da u naj­kra­ćem ro­ku pri­stu­pe iz­ra­di pro­stor­no-ur­ba­ni­stič­kog pla­na (PUP) Ko­to­ra, uka­zav­ši na po­tre­bu da se pri­vre­me­no za­u­sta­vi pri­mje­na ak­tu­el­nih pla­no­va ni­žeg re­da.
– Ka­ko su slu­ča­je­vi de­va­sta­ci­je za­šti­će­nog pod­ruč­ja Ko­to­ra sve broj­ni­ji, kraj­nje je vri­je­me da se oni za­u­sta­ve, jer je Tur­skim rtom pre­đe­na cr­ve­na gra­ni­ca – upo­zo­ri­li su struč­nja­ci ove NVO za­tra­živ­ši od­go­vor­nost svih nad­le­žnih slu­žbi i li­ca za svu šte­tu do sa­da uči­nje­nu za­šti­će­nom pod­ruč­ju: Ko­sta­nji­ca, Tur­ski rt, „Pen­ta­gon“ i slič­no, kao i za usvo­je­ne pla­no­ve (DUP–Do­bro­ta, LSL Gla­va­ti, Pr­čanj, Mo­rinj i dr.) ko­ji ozbilj­no pri­je­te da da­lje de­gra­di­ra­ju iz­u­zet­nu uni­ver­zal­nu vri­jed­nost Svjet­ske ba­šti­ne – na­ve­li su u otvo­re­nom pi­smu.
U pi­smu upu­će­nom Mi­ni­star­stvu kul­tu­re, ova ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja pod­sje­ća da je pri­rod­no i kul­tur­no isto­rij­sko pod­ruč­je Ko­to­ra upi­sa­no na Une­sko­voj li­sti Svjet­ske ba­šti­ne 1979. go­di­ne. Svjet­sku ba­šti­nu Ko­to­ra, pod­sje­ća­ju iz ove NVO, či­ni cio kul­tur­ni pej­zaž i oba­la Ko­to­r­sko-ri­san­skog za­li­va, ko­ji po­či­nje na rtu Go­spa od An­đe­la i za­vr­ša­va se na Tur­skom rtu. Na kri­tič­no sta­nje u okvi­ru pod­ruč­ja Ko­to­ra, Une­sko uka­zu­je u kon­ti­nu­i­te­tu od 2003. go­di­ne do da­nas.
– Bez ob­zi­ra na pre­po­ru­ke Une­ska, sta­nje se po­gor­ša­va ne­pre­kid­no, a po­seb­no in­ten­ziv­no u po­sled­nje dvi­je go­di­ne. Stu­di­ju za­šti­te kul­tur­nih do­ba­ra, ko­ja bi tre­ba­lo da bu­de ključ­na ba­zna stu­di­ja na osno­vu ko­je se iz­ra­đu­je PUP, iako je za­vr­še­na pri­je vi­še od go­di­nu da­na, još ni­je usvo­ji­la Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra (UZKD). Stu­di­ja, u ko­joj su ja­sno de­fi­ni­sa­ne i ma­pi­ra­ne vri­jed­no­sti i ka­rak­te­ri­sti­ke kul­tur­nog pej­za­ža pod­ruč­ja Ko­to­ra da­la je mje­re za dru­ga­či­ji pri­stup pla­ni­ra­nju pro­sto­ra, mje­re ko­ji­ma je cilj za­u­sta­vlja­nje ak­tu­el­nog pla­ner­skog i gra­di­telj­skog ha­o­sa ko­ji pri­je­ti da sa­svim pro­mi­je­ni ka­rak­ter za­šti­će­nog pod­ruč­ja. Ove mje­re ključ­ni su raz­log kon­fron­ta­ci­je struč­nog ti­ma ko­ji je iz­ra­dio Stu­di­ju i di­rek­to­ri­ce Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, i raz­log za­što Stu­di­ja još ni­je usvo­je­na – na­vo­de pot­pi­sni­ci pi­sma: Ma­ri­ja Ni­ko­lić, Alek­san­dra Ka­pe­ta­no­vić, Ka­ta­ri­na Ni­ko­lić, Ja­smin­ka Gr­gu­re­vić, Slo­bo­dan Bo­bo Mi­tro­vić i Ste­van Kor­dić.
Do­da­ju da se Do­bro­ta i Pr­čanj ubr­za­no tran­sfor­mi­šu i gu­be ka­rak­te­ri­sti­ke tra­di­ci­o­nal­nih na­se­lja.
– Naj­no­vi­ja „va­lo­ri­za­ci­ja“ i „kul­tu­vi­sa­nje“ Tur­skog rta sa „pri­vre­me­nim“ objek­tom traj­no i ra­di­kal­no mi­je­nja kon­fi­gu­ra­ci­ju te­re­na, ra­za­ra pro­stor ne sa­mo fi­zič­ki već i nje­gov isto­rij­ski zna­čaj i na­ru­ša­va glav­nu vi­zu­el­nu osu ko­ja spa­ja pod­ruč­je Svjet­ske ba­šti­ne i nje­go­vu za­šti­će­nu oko­li­nu. Ovim po­sled­njim in­ci­den­tom, ogo­li­la se obe­smi­šlje­nost ak­tu­el­nog pla­ni­ra­nja pro­sto­ra u ko­jem ne­vi­dlji­va gra­ni­ca mor­skog do­bra dez­in­te­gri­še mi­le­ni­jum­ski je­din­stven pro­stor, di­je­li pla­ni­ra­nje na pro­stor za, iz­nad i is­pod pu­ta, ne pre­po­zna­ju­ći pri­tom su­šti­nu in­te­gri­te­ta pro­sto­ra – ka­žu struč­nja­ci uz na­po­me­nu da – iako se u zo­ni mor­skog do­bra mo­gu po­di­za­ti sa­mo pri­vre­me­ni objek­ti, kod nas se poj­mom „pri­vre­me­no“ do­zvo­lja­va­ju traj­ne iz­mje­ne kon­fi­gu­ra­ci­je te­re­na, grad­nja ma­siv­nih ar­mi­ra­no-be­ton­skih kon­struk­ci­ja pre­di­men­zi­o­ni­sa­nih ga­ba­ri­ta – pi­še i pi­smu.
Na­vo­de da je in­ci­den­tom na Tur­skom rtu ta­ko­đe obe­smi­šlje­na naj­va­žni­ja in­sti­tu­ci­ja za­šti­te pod­ruč­ja – Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, ko­ja, odo­bra­va­ju­ći ova­kva rje­še­nja, ka­ko tvr­de, za­ne­ma­ru­je po­stu­la­te stru­ke i po­sta­je ser­vis gra­đe­vin­skog lo­bi­ja.
– Ogo­lio se i be­smi­sao li­cen­ci (ali i di­plo­ma), jer ka­ko se mo­že sma­tra­ti struč­nja­kom onaj ko svo­jom li­cen­com i di­plo­mom sto­ji iza da­va­nja uslo­va, sa­gla­sno­sti i grad­nje na Tur­skom rtu i tvr­di da će be­to­ni­ra­nje oba­le ople­me­ni­ti pro­stor – ka­žu struč­nja­ci, uz po­ru­ku da pri­rod­no i kul­tur­no na­sle­đe ni­je ni­či­je pri­vat­no vla­sni­štvo, već da ono pri­pa­da svim gra­đa­ni­ma, a po­seb­no ka­da je u pi­ta­nju Svjet­ska ba­šti­na, ko­ja pri­pa­da ci­je­lom čo­vje­čan­stvu i za či­ju smo za­šti­tu od­go­vor­ni pred me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com. B.M.